muskarci
Podelite obaveze
Tajna uspešnog, sporazumnog dogovora u vezi s porodičnim i poslovnim obavezama zavisi isključivo od odluka koje donosite vi i vaša partnerka. Znate već onu poslovicu da dogovor kuću gradi. Najvažnije od svega je da podelite brigu o deci (na prvom mestu) i da vi kao otac zbog preteranih muških obaveza ne zanemarite ulogu roditelja. Ako imate utisak da se samo vi borite za bolji standard i lepše porodične odnose, poslednji je trenutak da iskreno i bez uvijanja porazgovarate sa svojom lepšom polovinom i objasnite joj svoje potrebe za podelom svakodnevnih porodičnih obaveza.
Za početak, svake večeri razgovarajte o danu koji je iza vas i napravite zajednički plan za sledeći dan. Bez obzira na to da li je dan koji je protekao bio uspešan ili neuspešan, biće vam lakše ako sve što se dogodilo podelite sa svojom partnerkom. Obaveze za koje je ona odgovorna prepustite njoj. Žene jednostavno ne vole da im se neko meša u posao koji automatski i bez mnogo muke prihvataju kao isključivo svoj. Ne pokušavajte da joj se mešate u posao i da održite kontrolu nad svim što se dešava u vašoj porodici - ne preterujte s frazom "ja sam muškarac u kući i ja sve znam".
Ako vam prebacuje da jedino ona provodi vreme sa decom i da ste vi zbog svojih poslovnih obaveza zaboravili na svoju ulogu oca, pokušajte da izgladite to što pre. Uzmite nekoliko slobodnih dana ili bar neko vreme dolazite malo ranije sa posla i pokažite joj da se trudite da nadoknadite vreme. Tih dana preuzmite obaveze oko dece, odlaska u vrtić ili u školu...
Trudite se da ne kritikujete način na koji ona obavlja poslove. Dobro podelite odgovornosti kako bi svako od vas izvršavao one zadatke koji mu ne predstavljaju problem. Predložite joj da jednog dana u nedelji prepusti vama sve kućne poslove kako bi ona mogla da iskoristi to vreme za svoje lične potrebe.
Ženska ljubomora
Ženska ljubomora nije isto što i muška. Dok mi muškarci ne smemo sebi da dozvolimo da budemo ljubomorni na njene kolege, bivše frajere i prijatelje, žene često daju sebi to pravo. Koje opasnosti one vide u našim bivšim devojkama, prijateljicama ili zgodnim koleginicama s posla? Možda je bolje postaviti pitanje - koje ne vide!
Stalno je prisutna opasnost da će biti istisnute. Još uvek nije dokazano zbog čega je tako, ali žene zaista misle da kada ugledamo svoju bivšu, zažalimo što smo se razišli s njom. Istina, i muškarci umeju da pate, ali ne onako kako to žene misle. Prvo patimo jer se osećamo izdanim, onda nam proradi ego, a na kraju nam nedostaje seks. Šta ćete, to je tako. A kad bi one to znale, znale bi i da smo zadovoljni vezama u kojima smo trenutno, pod uslovom da volite onu s kojom ste.
Ukoliko to još niste uradili, sklonite iz svoje blizine i daljine sve stvari koje bi mogle da vas podsećaju na bivše ljubavi. Sklonite albume sa slikama, izbrišite njene fajlove iz kompjutera i njen broj iz svog mobilnog. Sada više niste s tom bivšom, sada ste sa sadašnjom devojkom, i treba da se ponašate u skladu s tim. Možda će zvučati ružno, ali kada na ulici naletite na neku od svojih bivših, ne žurite da se pozdravite s njom kao da ste jedva čekali da je ponovo vidite. A ako ipak rešite da je pozdravite, zagrlite svoju sadašnju dragu i time bivšoj stavite do znanja šta je propustila.
Mogu žene da pričaju šta god žele, ali njima nije pravo što muškarci tu i tamo imaju prijateljicu s kojom povremeno odlaze na kafu i s kojom mogu da pričaju o svemu i svačemu. Po ženama, muškarci treba da imaju muške prijatelje, ali ne i drugarice, mada ona sebi može da dozvoli i ponekog druga. Tu treba napraviti malo reda. Prijateljska veza između muškarca i žene jeste moguća, ali je nekako uvek na ivici da se pretvori u nešto drugo. Takve bubice treba isterati svojoj dragoj iz glave, i to što pre, inače će ljubomora doći glave vašoj vezi.
pubertet
"Slomljeno srce" - samo kliše?
Sigurno ste mnogo puta čuli za izraz "slomljeno srce", kao i fraze "ti si mi srce slomio", "za srce si me ujela" i slično. Ovakve fraze mogu zvučati kao otrcani klišei, ali da li ste se upitali odakle potiču? Postoji li u njima makar trunčica istine, a ne samo pokušaj da stvari zvuče tragičnije nego što jesu?
Izraz "slomljeno srce" ima, verovali ili ne, izvesne istine u sebi; ne u smislu da ste nekome bukvalno slomili srce kao što možete slomiti čašu, ali izraz nije potpuno neosnovan, ne u fiziološkom smislu. O čemu se radi?
Kada shvatite da je sa vašom vezom gotovo, to jest da ljubavi tu više nema, ili kada definitivno saznate da vas onaj ili ona koje ludo volite uopšte ne voli niti je imalo zainteresovan(a) za vas, zaista se može desiti da osetite tup bol u grudima. Odatle i potiče toliko često korišćena fraza "slomljeno srce".
Naravno, ništa tu nije stvarno polomljeno, niti ste dobili nekakvu smrtnu ranu. Radi se o tome da se kada se osetite jako uplašeno ili uzbuđeno zbog nečega u vašem telu pojačano stvara hormon adrenalin. Adrenalin se može pojačano lučiti kad bežite od nekog čudaka, ili kad se bavite ekstremnim sportom (recimo, kad skačete padobranom), a može i prilikom ljubavnih jada. Povećana proizvodnja adrenalina ubrzaće vam otkucaje srca (nekada u toj meri da vam se čini da od bola ne možete da dišete), što može dovesti do osećaja bola kad se razočarate u ljubavi.
Ovim ne želimo da kažemo da se u ljubavi sve svodi na hormone - samo spominjemo šta se dešava u vašem telu kad osetite da vas "boli srce". Za ove bolove, kao što znate, ne postoji nikakav efikasan lek u vidu pilula (neki smatraju alkohol efikasnim lekom, ali ni alkohol ne pomaže, samo učini da se osećate još gore i nesrećnije) - srce će prestati da vas "boli" tek sa prolaskom vremena i, moguće je, nalaženjem nove ljubavi.
Niko se ne oseća kao vi
Kada ste tinejdžer, veoma je čest osećaj da vas niko ne razume i da niko i ne može da vas razume jer se niko ne oseća kao vi, nije kao vi, nema takve misli kao vi... Mada je tačno da ne postoji niko ko je stoprocentno isti kao vi, to ne znači da vas niko ne razume, a ni da se niko ne oseća i ne misli kao vi.
Pubertet je doba kada vam se dešavaju različite promene, i to zastrašujućom brzinom. Na nekoliko načina vam se menja telo, od devojčice ili dečaka postepeno postajete žena ili muškarac, a što je još teže, hormoni koji vam u toku tog perioda "divljaju" telom ne uzrokuju samo fizičke promene već i veoma intenzivne emocije. Emocije intenziteta kakav nikada ranije niste iskusili, pa vam se čini da je nemoguće da se bilo ko drugi tako oseća - zapravo, pribojavate se da možda nešto s vama nije u redu, možda niste normalni kad se tako osećate. Na sve to vam dođe još i neka neobična misao (neobične misli su vam se dešavale i ranije, samo što emocije koje su ih pratile nisu bile toliko jake), na tu misao se "nakači" neka intenzivna emocija, i tada definitivno pomislite da ste u najboljem slučaju uvrnuti, u najgorem nešto znatno gore, i da sasvim sigurno ne postoji niko s takvim mislima i takvim osećanjima. Greška.
Kako god da se osećate, garantovano postoji još neko ko se oseća isto tako. Neće se sva vaša osećanja stoprocentno poklapati sa svim osećanjima neke druge osobe, ali sigurno postoji još neko ko se odbacivanja boji koliko i vi, neko drugi ko se koliko i vi plaši da će mu se zbog nečega smejati, i tako redom. Stvari slično stoje i s mislima - koliko god vam neobično vaša ideja delovala, garantovano je još nekome, negde, u nekom trenutku, pala na pamet. I mada postoje i poremećaji kod nekih ljudi, to što vi osećate i mislite, ma koliko vam neobično delovalo, u najvećem broju slučajeva nije simptom nikakvog poremećaja, već je samo deo faze kroz koju prolazite; faze koja će pre ili kasnije proći. Nakon toga nećete biti isti kao pre - nema povratka u pretpubertet ili ranije doba - ali nećete biti ni lošiji ni "nenormalniji", samo ćete biti drugačiji.
Kako izaći na kraj s osećajem da vas niko ne razume, da niko ne oseća i ne misli kao vi? Pričajte s ljudima - može uživo, s onima kojima verujete (iznenadićete se koliko ćete često i za neke veoma neprijatne i/ili neobične misli i osećanja čuti od svojih vršnjaka: "I ja to mislim" ili "I ja to osećam, mislio/la sam da sam jedini/jedina!"), a može i putem Interneta (ne pod pravim imenom). Biće onih koji će vas ismevati ili se na neki drugi način ponašati neprijatno, pa i zlonamernih osoba, ali ćete nailaziti i na: "I ja se tako osećam, a mislio sam da sam jedini!".
Nekako, uvek bude iznenađujuće koliko vam olakšanje donese, koliko vas uteši, kad saznate da niste jedini koji se tako osećaju, da niste sami. A pre ili kasnije je upravo to ono što se desi. Samo hrabro!
ljubav i sex
(Ne)normalne seks-fantazije
Fantazije o seksu imaju svi, i muškarci i žene. Nekada će seksi prizore zamišljati u periodima kada nemaju partnera ili partnerku, ali zamišljaće ih još i više onda kada su u vezi - a neretko i prilikom samog odnosa. Problem s fantazijama uglavnom imaju žene, jer su često implicitno naučene da je seks nešto nečisto.
Tako, muškarac će zamišljati sve i svašta - seks s ovom ženom, seks s onom ženom, s poznatom, nepoznatom, zvezdom, porno-zvezdom, ova varijanta seksa, ona varijanta seksa... I uglavnom neće zbog toga osećati grižu savesti, jer zna da ništa od toga nije stvarno - naravno, ako fantazira o seksu s porno-zvezdom dok vodi ljubav sa svojom ženom, neće to reći ženi da je ne bi povredio - i to što će imati takve fantazije nema nikakve veze s tim koliko voli svoju ženu ili koliko ga ona uzbuđuje, samo će se raditi o malom dodatku koji će ga uzbuditi još više.
Žene, sa svoje strane, takođe će često fantazirati o seksu, ali će često i osećati krivicu zbog onoga što zamišljaju. Nekada će se osećati kao da na izvestan način izdaju partnera ako uopšte razmišljaju o nekom drugom, a nekada će se pitati da li su nenormalne kad toliko uživaju dok zamišljaju to-i-to (divlji seks s nekim ko izgleda kao pećinski čovek, sado-mazo varijanta s kožnim kompletom, bičevima i lancima, seks sa dva muškarca istovremeno...). A naravno da jesu normalne - to je samo fantazija, ne stvarnost. To što neko fantazira o ovakvom ili onakvom seksu uopšte ne znači ne samo da bi nešto slično uradio u stvarnosti već ni da bi u takvom seksu uživao kad bi ga isprobao.
Nenormalnih seks-fantazija skoro da i nema (dokle god se radi samo o fantazijama, naravno). A čak i one najluđe, koje i vas same isprepadaju, višestruko su korisne. Kao jedno, uz njih ćete uživati. A kao drugo, možete pažljivo razmisliti o tome šta je to u toj-i-toj fantaziji što vas toliko uzbuđuje (recimo, u sado-mazo fantaziji to su najverovatnije ili osećaj dominacije ili osećaj potčinjenosti), i kako biste to što vas privlači mogle da postignete i u stvarnom seksualnom životu koji imate.
Praktično, to znači sledeće: samo vi fantazirajte i ne osećajte nikakvu krivicu zbog toga! Od takvih fantazija, dokle god su fantazije i dokle god baš sve svoje vreme ne provodite u svetu snova, ama baš nikakve štete nema, a koristi može da bude dosta - i za vas i za voljenu osobu.
Naravno, i muškarcima i ženama je bitno da tehnološka naprava koju koriste može da uradi ono za šta je napravljena (kompjuter koji se svaki čas kvari neće oduševiti ni muškarca ni ženu). Međutim, dalje od osnovne funkcionalnosti stavovi počinju da se razlikuju. Muškarci na sve tehnološke "zvrčkice" gledaju kao na igračke i zanima ih šta sve one mogu da urade. Oni će najčešće znati za apsolutno sve opcije koje njihov mobilni telefon ili digitalni fotoaparat ili šta god imaju i umeće da upotrebe sve te opcije. Neće ih uvek i upotrebljavati, ne ako im nisu stvarno potrebne, ali umeće da ih upotrebe.
Ženama je, sa druge strane, važniji izgled. Kako će im se maska mobilnog uklopiti uz garderobu? A MP3 plejer? Žene sve više novca troše na tehnološke "igračke", ali ne zato što ih tehnologija kao takva zanima (nije retkost da žena koja ima mobilni telefon sa hiljadu opcija ume samo da zove, prima pozive i prima i šalje SMS poruke), već zato što je stvar prestiža imati skup mobilni (dobro, iz istog razloga i muškarci mogu da nabave neki aparat), a i maska mobilnog ukrašena štrasom im se lepo uklapa uz narukvicu. Dakle, tehnologija kao modni detalj.
Ovako različit pristup tehnologiji može dovesti do sukoba. Tipičan primer je kad žena želi da na poslu ima laptop, iako je bar dvostruko skuplji od običnog kompjutera istih mogućnosti (ali izgleda tako slatko i fensi), ili najnoviji model mobilnog koji tako lepo izgleda, iako i njen stari mobilni odlično radi i savršeno vrši svoju funkciju - a to sve treba da ide preko džepa njenog dragog. Kada muškarac nabavi najnoviji model digitalnog fotoaparata, on će taj fotoaparat i upotrebljavati sa svim njegovim opcijama i slikaće šta god stigne, dokle god mu nova igračka ne dosadi; žena će često i s najnovijim modelom bilo čega raditi ono isto što je radila i sa starim, pa je muškarcu jako teško da shvati zbog čega žena uopšte želi tu novu stvar (a ni žena ne ume da racionalno objasni svoje želje).
Rešenje ovakvih sukoba? Teško je reći. Možda je to dogovor između partnera o zajedničkom budžetu koji se izdvaja za "igračke" (igračke za nju i igračke za njega) - pa se svako igra svojim novim stvarima onako kako želi.
Perite južno voće!
Uobičajeno je da se voće pere, bar kad se o nekim vrstama radi, ali kad je u pitanju južno voće - pomorandže, mandarine, banane, bilo šta što ćete ionako oljuštiti pre jela - malo ko pomišlja na pranje. A ne bi bilo loše.
U čemu je ovde problem? Koru ćete svakako oljuštiti i baciti (osim ako ne sastružete malo limunove kore za nešto), zar ne? Zašto biste prali nešto što ćete ionako baciti? Šta je to što bi moglo toliko da zaprlja koru nečega što raste na drvetu da je čak i pre bacanja te kore neophodno oprati je?
Evo u čemu je problem. Južno voće nam uglavnom stiže iz malo daljih zemalja. Nekada se dešava da prođe i nekoliko meseci otkako je plod ubran pa do njegovog dospeća na vašu trpezu. Da bi plodovi ostali očuvani, proizvođači i trgovci na njima koriste razne hemikalije protiv truljenja, gljivica i različitih parazita. U principu, hemikalije se koriste u dozvoljenim granicama, ali se ipak može desiti da ih se nakupi previše i da ih prilikom ljuštenja prenesete na sam plod i tako unesete u organizam. Zato su potrebne izvesne mere opreza.
Deci, posebno maloj, ne treba davati neoljuštenu pomorandžu ili mandarinu u ruke, jer bi mogla da zagrizu neoljušten plod. Pomorandže, mandarine i limunove prvo temeljno operite pod mlazom tople vode, a možete na njima da upotrebite i četku ili oštar sunđer. Ovo naročito važi ako ćete za neko jelo (slatkiš) da koristite struganu limunovu ili pomorandžinu koru. Ili kao začin upotrebite ekstrakt.
Što se banana tiče, hemikalije se najviše zadržavaju na vrhovima, a neretko prodru i u sam plod. Zato je pranje preporučljivo i za bananu. Nakon toga je oljuštite, odstranite vrh, i tek onda je pojedite ili dajte deci da je jedu. Na taj način smanjujete verovatnoću da u vaš organizam ili u organizam vaše dece dospeju hemikalije koje postepeno dovode do oštećenja različitih organa.
TehnikaPrečice u radu sa Windows operativnim sistemom
Većina nas zna nekoliko prečica na tastaturi koje koristimo u svakodnevnom radu. Ipak, ponekad je dobro ponoviti gradivo ili možda naučiti neku novu stvar, jer vam neke od ovih prečica mogu znatno olakšati i ubrzati rad na računaru. Većina komandi u Windows-u može se izvršiti i preko tastature. Ponekad je mnogo lakše i brže kombinacijom tastera s tastature izvesti neke od najčešće korišćenih komandi. A ako kombinujete takav unos često korišćenih komandi s mišem, posao se odrađuje mnogo brže. Ovde vam nudimo popis prečica koje svakako treba znati:
Windows taster + D – pritiskom na ovu kombinaciju tastera minimalizuju se svi otvoreni prozori i prikazuje desktop, a još jedan pritisak vraća prethodno stanje.
Windows taster + E – otvara Windows Explorer (ne Internet Explorer) za brz pristup datotekama na disku.
Windows taster + F – pokreće alat za pretraživanje.
Alt + Tab – prebacivanje između otvorenih programa.
Windows taster + Tab - prebacivanje između otvorenih programa u flip načinu rada (funkcioniše samo pod Vistom).
Alt + F4 – zatvara trenutno aktivan prozor ili program.
Ctrl + ESC - otvara Start meni
Ctrl + C – kopira obeleženi sadržaj
Ctrl + X – iseca obeleženi sadržaj
Ctrl + V – zalepi (engl. paste) kopirani ili isečeni sadržaj.
Ovo, naravno, nisu sve prečice koje je moguće izvesti pod Windows operativnim sistemom, ali spadaju među najčešće korišćene. Ako želite, pogledajte potpun popis prečica. Ovde treba pomenuti i to da određeni programi dele zajedničke prečice, kao što je to, na primer, prečica za kopiranje, ali imaju i svoje posebne setove prečica, koje se mogu saznati iz dokumentacije tog programa.
Psovanje je dobro za zdravlje?
Nova naučna istraživanja pokazala su da psovanje može da bude dobro za vaše zdravlje, to jest da psovke mogu da imaju važnu ulogu pri smanjenju bola. U studiji objavljenoj u časopisuNeuroReport psiholozi su merili koliko dugo studenti mogu da izdrže s rukama uronjenim u hladnu vodu. Tokom testiranja ispitanicima su rekli da psuju po ličnom nahođenju i izboru, odnosno da ponavljaju neutralne reči. Rezultati su pokazali da su studenti koji su psovali uspeli izdrže čak 40 odsto duže s rukama potopljenim u hladnu vodu u odnosu na one koji su ponavljali neutralne reči.
Iako se psovanje obično doživljava kao znak lošeg vaspitanja, neobrazovanja i loše sposobnosti izražavanja, ovi rezultati otkrivaju da ono ne mora biti isključivo loše. "Psovanje je toliko uobičajena reakcija na bol da mora da postoji neki značajniji razlog zbog kojeg to činimo", rekao je vođa ove studije, psiholog Ričard Stivens (Richard Stephens) s Univerziteta Kili (Keele University) u Velikoj Britaniji. Na koji način psovanje olakšava bol još nije u potpunosti razjašnjeno, međutim, naučnici veruju da je u taj proces uključena emocionalna funkcija mozga.
Ranija istraživanja pokazala su da, za razliku od uobičajenog govora, koji koristi nekoliko milimetara površinskog dela leve polovine mozga, psovke aktiviraju evoluciono starije strukture u dubljim delovima desne polovine mozga. Jedna od tih struktura je i takozvana amigdala - skup nervnih ćelija u obliku badema, čija je aktivnost često praćena ubrzanjem otkucaja srca i manjom osetljivošću na bol. Novo istraživanje pokazalo je da je studentima koji su psovali srce kucalo brže, što je znak da se aktivirala amigdala. Neki stručnjaci veruju da je ovaj proces sličan reakciji životinje na iznenadan bol, koji kod njih izaziva burne i glasne reakcije kojima se pripremaju za odbranu i zastrašuju mogućeg napadača.
Psiholog Timoti Džej (Timothy Jay), koji istražuje psovke već 35 godina, kaže da su one više od obične agresije. "One nam omogućavaju da oslobodimo, to jest izrazimo ljutnju, zadovoljstvo, iznenađenje i sreću. One su kao automobilska sirena, njima možemo da obavimo mnoge stvari, a ugrađene su u naš organizam", rekao je Džej. Ipak, stručnjaci ističu da psovke čestom upotrebom gube svoju emocionalnu snagu. Zato preporučuju da ih "štedimo" za situacije u kojima su zaista neophodne.
Tajna uspešnog, sporazumnog dogovora u vezi s porodičnim i poslovnim obavezama zavisi isključivo od odluka koje donosite vi i vaša partnerka. Znate već onu poslovicu da dogovor kuću gradi. Najvažnije od svega je da podelite brigu o deci (na prvom mestu) i da vi kao otac zbog preteranih muških obaveza ne zanemarite ulogu roditelja. Ako imate utisak da se samo vi borite za bolji standard i lepše porodične odnose, poslednji je trenutak da iskreno i bez uvijanja porazgovarate sa svojom lepšom polovinom i objasnite joj svoje potrebe za podelom svakodnevnih porodičnih obaveza.
Za početak, svake večeri razgovarajte o danu koji je iza vas i napravite zajednički plan za sledeći dan. Bez obzira na to da li je dan koji je protekao bio uspešan ili neuspešan, biće vam lakše ako sve što se dogodilo podelite sa svojom partnerkom. Obaveze za koje je ona odgovorna prepustite njoj. Žene jednostavno ne vole da im se neko meša u posao koji automatski i bez mnogo muke prihvataju kao isključivo svoj. Ne pokušavajte da joj se mešate u posao i da održite kontrolu nad svim što se dešava u vašoj porodici - ne preterujte s frazom "ja sam muškarac u kući i ja sve znam".
Ako vam prebacuje da jedino ona provodi vreme sa decom i da ste vi zbog svojih poslovnih obaveza zaboravili na svoju ulogu oca, pokušajte da izgladite to što pre. Uzmite nekoliko slobodnih dana ili bar neko vreme dolazite malo ranije sa posla i pokažite joj da se trudite da nadoknadite vreme. Tih dana preuzmite obaveze oko dece, odlaska u vrtić ili u školu...
Trudite se da ne kritikujete način na koji ona obavlja poslove. Dobro podelite odgovornosti kako bi svako od vas izvršavao one zadatke koji mu ne predstavljaju problem. Predložite joj da jednog dana u nedelji prepusti vama sve kućne poslove kako bi ona mogla da iskoristi to vreme za svoje lične potrebe.
Ženska ljubomora nije isto što i muška. Dok mi muškarci ne smemo sebi da dozvolimo da budemo ljubomorni na njene kolege, bivše frajere i prijatelje, žene često daju sebi to pravo. Koje opasnosti one vide u našim bivšim devojkama, prijateljicama ili zgodnim koleginicama s posla? Možda je bolje postaviti pitanje - koje ne vide!
Stalno je prisutna opasnost da će biti istisnute. Još uvek nije dokazano zbog čega je tako, ali žene zaista misle da kada ugledamo svoju bivšu, zažalimo što smo se razišli s njom. Istina, i muškarci umeju da pate, ali ne onako kako to žene misle. Prvo patimo jer se osećamo izdanim, onda nam proradi ego, a na kraju nam nedostaje seks. Šta ćete, to je tako. A kad bi one to znale, znale bi i da smo zadovoljni vezama u kojima smo trenutno, pod uslovom da volite onu s kojom ste.
Ukoliko to još niste uradili, sklonite iz svoje blizine i daljine sve stvari koje bi mogle da vas podsećaju na bivše ljubavi. Sklonite albume sa slikama, izbrišite njene fajlove iz kompjutera i njen broj iz svog mobilnog. Sada više niste s tom bivšom, sada ste sa sadašnjom devojkom, i treba da se ponašate u skladu s tim. Možda će zvučati ružno, ali kada na ulici naletite na neku od svojih bivših, ne žurite da se pozdravite s njom kao da ste jedva čekali da je ponovo vidite. A ako ipak rešite da je pozdravite, zagrlite svoju sadašnju dragu i time bivšoj stavite do znanja šta je propustila.
Mogu žene da pričaju šta god žele, ali njima nije pravo što muškarci tu i tamo imaju prijateljicu s kojom povremeno odlaze na kafu i s kojom mogu da pričaju o svemu i svačemu. Po ženama, muškarci treba da imaju muške prijatelje, ali ne i drugarice, mada ona sebi može da dozvoli i ponekog druga. Tu treba napraviti malo reda. Prijateljska veza između muškarca i žene jeste moguća, ali je nekako uvek na ivici da se pretvori u nešto drugo. Takve bubice treba isterati svojoj dragoj iz glave, i to što pre, inače će ljubomora doći glave vašoj vezi.
Sigurno ste mnogo puta čuli za izraz "slomljeno srce", kao i fraze "ti si mi srce slomio", "za srce si me ujela" i slično. Ovakve fraze mogu zvučati kao otrcani klišei, ali da li ste se upitali odakle potiču? Postoji li u njima makar trunčica istine, a ne samo pokušaj da stvari zvuče tragičnije nego što jesu?
Izraz "slomljeno srce" ima, verovali ili ne, izvesne istine u sebi; ne u smislu da ste nekome bukvalno slomili srce kao što možete slomiti čašu, ali izraz nije potpuno neosnovan, ne u fiziološkom smislu. O čemu se radi?
Kada shvatite da je sa vašom vezom gotovo, to jest da ljubavi tu više nema, ili kada definitivno saznate da vas onaj ili ona koje ludo volite uopšte ne voli niti je imalo zainteresovan(a) za vas, zaista se može desiti da osetite tup bol u grudima. Odatle i potiče toliko često korišćena fraza "slomljeno srce".
Naravno, ništa tu nije stvarno polomljeno, niti ste dobili nekakvu smrtnu ranu. Radi se o tome da se kada se osetite jako uplašeno ili uzbuđeno zbog nečega u vašem telu pojačano stvara hormon adrenalin. Adrenalin se može pojačano lučiti kad bežite od nekog čudaka, ili kad se bavite ekstremnim sportom (recimo, kad skačete padobranom), a može i prilikom ljubavnih jada. Povećana proizvodnja adrenalina ubrzaće vam otkucaje srca (nekada u toj meri da vam se čini da od bola ne možete da dišete), što može dovesti do osećaja bola kad se razočarate u ljubavi.
Ovim ne želimo da kažemo da se u ljubavi sve svodi na hormone - samo spominjemo šta se dešava u vašem telu kad osetite da vas "boli srce". Za ove bolove, kao što znate, ne postoji nikakav efikasan lek u vidu pilula (neki smatraju alkohol efikasnim lekom, ali ni alkohol ne pomaže, samo učini da se osećate još gore i nesrećnije) - srce će prestati da vas "boli" tek sa prolaskom vremena i, moguće je, nalaženjem nove ljubavi.
Kada ste tinejdžer, veoma je čest osećaj da vas niko ne razume i da niko i ne može da vas razume jer se niko ne oseća kao vi, nije kao vi, nema takve misli kao vi... Mada je tačno da ne postoji niko ko je stoprocentno isti kao vi, to ne znači da vas niko ne razume, a ni da se niko ne oseća i ne misli kao vi.
Pubertet je doba kada vam se dešavaju različite promene, i to zastrašujućom brzinom. Na nekoliko načina vam se menja telo, od devojčice ili dečaka postepeno postajete žena ili muškarac, a što je još teže, hormoni koji vam u toku tog perioda "divljaju" telom ne uzrokuju samo fizičke promene već i veoma intenzivne emocije. Emocije intenziteta kakav nikada ranije niste iskusili, pa vam se čini da je nemoguće da se bilo ko drugi tako oseća - zapravo, pribojavate se da možda nešto s vama nije u redu, možda niste normalni kad se tako osećate. Na sve to vam dođe još i neka neobična misao (neobične misli su vam se dešavale i ranije, samo što emocije koje su ih pratile nisu bile toliko jake), na tu misao se "nakači" neka intenzivna emocija, i tada definitivno pomislite da ste u najboljem slučaju uvrnuti, u najgorem nešto znatno gore, i da sasvim sigurno ne postoji niko s takvim mislima i takvim osećanjima. Greška.
Kako god da se osećate, garantovano postoji još neko ko se oseća isto tako. Neće se sva vaša osećanja stoprocentno poklapati sa svim osećanjima neke druge osobe, ali sigurno postoji još neko ko se odbacivanja boji koliko i vi, neko drugi ko se koliko i vi plaši da će mu se zbog nečega smejati, i tako redom. Stvari slično stoje i s mislima - koliko god vam neobično vaša ideja delovala, garantovano je još nekome, negde, u nekom trenutku, pala na pamet. I mada postoje i poremećaji kod nekih ljudi, to što vi osećate i mislite, ma koliko vam neobično delovalo, u najvećem broju slučajeva nije simptom nikakvog poremećaja, već je samo deo faze kroz koju prolazite; faze koja će pre ili kasnije proći. Nakon toga nećete biti isti kao pre - nema povratka u pretpubertet ili ranije doba - ali nećete biti ni lošiji ni "nenormalniji", samo ćete biti drugačiji.
Kako izaći na kraj s osećajem da vas niko ne razume, da niko ne oseća i ne misli kao vi? Pričajte s ljudima - može uživo, s onima kojima verujete (iznenadićete se koliko ćete često i za neke veoma neprijatne i/ili neobične misli i osećanja čuti od svojih vršnjaka: "I ja to mislim" ili "I ja to osećam, mislio/la sam da sam jedini/jedina!"), a može i putem Interneta (ne pod pravim imenom). Biće onih koji će vas ismevati ili se na neki drugi način ponašati neprijatno, pa i zlonamernih osoba, ali ćete nailaziti i na: "I ja se tako osećam, a mislio sam da sam jedini!".
Nekako, uvek bude iznenađujuće koliko vam olakšanje donese, koliko vas uteši, kad saznate da niste jedini koji se tako osećaju, da niste sami. A pre ili kasnije je upravo to ono što se desi. Samo hrabro!
Fantazije o seksu imaju svi, i muškarci i žene. Nekada će seksi prizore zamišljati u periodima kada nemaju partnera ili partnerku, ali zamišljaće ih još i više onda kada su u vezi - a neretko i prilikom samog odnosa. Problem s fantazijama uglavnom imaju žene, jer su često implicitno naučene da je seks nešto nečisto.
Tako, muškarac će zamišljati sve i svašta - seks s ovom ženom, seks s onom ženom, s poznatom, nepoznatom, zvezdom, porno-zvezdom, ova varijanta seksa, ona varijanta seksa... I uglavnom neće zbog toga osećati grižu savesti, jer zna da ništa od toga nije stvarno - naravno, ako fantazira o seksu s porno-zvezdom dok vodi ljubav sa svojom ženom, neće to reći ženi da je ne bi povredio - i to što će imati takve fantazije nema nikakve veze s tim koliko voli svoju ženu ili koliko ga ona uzbuđuje, samo će se raditi o malom dodatku koji će ga uzbuditi još više.
Žene, sa svoje strane, takođe će često fantazirati o seksu, ali će često i osećati krivicu zbog onoga što zamišljaju. Nekada će se osećati kao da na izvestan način izdaju partnera ako uopšte razmišljaju o nekom drugom, a nekada će se pitati da li su nenormalne kad toliko uživaju dok zamišljaju to-i-to (divlji seks s nekim ko izgleda kao pećinski čovek, sado-mazo varijanta s kožnim kompletom, bičevima i lancima, seks sa dva muškarca istovremeno...). A naravno da jesu normalne - to je samo fantazija, ne stvarnost. To što neko fantazira o ovakvom ili onakvom seksu uopšte ne znači ne samo da bi nešto slično uradio u stvarnosti već ni da bi u takvom seksu uživao kad bi ga isprobao.
Nenormalnih seks-fantazija skoro da i nema (dokle god se radi samo o fantazijama, naravno). A čak i one najluđe, koje i vas same isprepadaju, višestruko su korisne. Kao jedno, uz njih ćete uživati. A kao drugo, možete pažljivo razmisliti o tome šta je to u toj-i-toj fantaziji što vas toliko uzbuđuje (recimo, u sado-mazo fantaziji to su najverovatnije ili osećaj dominacije ili osećaj potčinjenosti), i kako biste to što vas privlači mogle da postignete i u stvarnom seksualnom životu koji imate.
Praktično, to znači sledeće: samo vi fantazirajte i ne osećajte nikakvu krivicu zbog toga! Od takvih fantazija, dokle god su fantazije i dokle god baš sve svoje vreme ne provodite u svetu snova, ama baš nikakve štete nema, a koristi može da bude dosta - i za vas i za voljenu osobu.
Muški i ženski stavovi prema tehnologija
Tehnološka dostignuća koriste i muškarci i žene, ali ne uvek na isti način. Neko bi se mogao upitati - otkud sad to? Na koliko se to načina, moliću, može koristiti toster? Ne mislimo toliko na aparate za domaćinstvo, mada, kako se trendovi kreću, nije nemoguće da će i tu doći do nekih izmena. Međutim, kad se radi o tehnologiji koja se koristi na poslu, ili o stvarčicama kao što su mobilni telefoni ili MP3 plejeri, tu već dolazi do izraženije razlike.
Naravno, i muškarcima i ženama je bitno da tehnološka naprava koju koriste može da uradi ono za šta je napravljena (kompjuter koji se svaki čas kvari neće oduševiti ni muškarca ni ženu). Međutim, dalje od osnovne funkcionalnosti stavovi počinju da se razlikuju. Muškarci na sve tehnološke "zvrčkice" gledaju kao na igračke i zanima ih šta sve one mogu da urade. Oni će najčešće znati za apsolutno sve opcije koje njihov mobilni telefon ili digitalni fotoaparat ili šta god imaju i umeće da upotrebe sve te opcije. Neće ih uvek i upotrebljavati, ne ako im nisu stvarno potrebne, ali umeće da ih upotrebe.
Ženama je, sa druge strane, važniji izgled. Kako će im se maska mobilnog uklopiti uz garderobu? A MP3 plejer? Žene sve više novca troše na tehnološke "igračke", ali ne zato što ih tehnologija kao takva zanima (nije retkost da žena koja ima mobilni telefon sa hiljadu opcija ume samo da zove, prima pozive i prima i šalje SMS poruke), već zato što je stvar prestiža imati skup mobilni (dobro, iz istog razloga i muškarci mogu da nabave neki aparat), a i maska mobilnog ukrašena štrasom im se lepo uklapa uz narukvicu. Dakle, tehnologija kao modni detalj.
Ovako različit pristup tehnologiji može dovesti do sukoba. Tipičan primer je kad žena želi da na poslu ima laptop, iako je bar dvostruko skuplji od običnog kompjutera istih mogućnosti (ali izgleda tako slatko i fensi), ili najnoviji model mobilnog koji tako lepo izgleda, iako i njen stari mobilni odlično radi i savršeno vrši svoju funkciju - a to sve treba da ide preko džepa njenog dragog. Kada muškarac nabavi najnoviji model digitalnog fotoaparata, on će taj fotoaparat i upotrebljavati sa svim njegovim opcijama i slikaće šta god stigne, dokle god mu nova igračka ne dosadi; žena će često i s najnovijim modelom bilo čega raditi ono isto što je radila i sa starim, pa je muškarcu jako teško da shvati zbog čega žena uopšte želi tu novu stvar (a ni žena ne ume da racionalno objasni svoje želje).
Rešenje ovakvih sukoba? Teško je reći. Možda je to dogovor između partnera o zajedničkom budžetu koji se izdvaja za "igračke" (igračke za nju i igračke za njega) - pa se svako igra svojim novim stvarima onako kako želi.
zena
Dodir je neophodan
Nemali broj žena uživa u fizičkom kontaktu. Zapravo, u tome često uživaju i muškarci, iako mnogi od njih to nikad ne bi priznali (izuzev ako se radi o seksu). Dodir i maženje nisu samo nešto u čemu svi mi, manje ili više, uživamo - dodir je nešto što nam je neophodno.
U današnjem svetu, kada se živi jako brzim tempom i kada se nema vremena za bliskost, manje je i dodirivanja. Neke majke čak neće ni maziti svoju decu, u strahu da bi time mogle previše da ih razmaze i da ih učine preslabom za suočavanje sa svim surovostima života. Na razvijenom zapadu, kome, čini se, sve više težimo, i to i u dobrim i u lošim stvarima, nije uopšte retkost da se roditelji savetuju da nimalo ne maze svoju decu, već da ih samo uče kako je novac najvažniji u životu.
Ipak, dodir je, kao što smo rekli, neophodan. Još u srednjem veku sproveden je eksperiment nad bebama - monstruozan eksperiment, odmah da vas upozorimo. Bebe su hranjene i redovno su ih presvlačili, ali im je uskraćena bilo kakva bliskost. Niko ih nije dodirivao bez preke potrebe (to jest, da ih nahrani ili presvuče). Ono što se pokušalo ovim eksperimentom jeste da se utvrdi kojim će jezikom bebe progovoriti, ako ih maternjem niko ne nauči. Stoga, niko ništa nije ni govorio deci, niko im se čak nije ni nasmejao.
Rezultat ovog potpunog nedostatka bliskosti? Deca su obolevala, bila su mentalno zakržljala i umirala su.
Bliskost i nežnost su neophodne i odraslima. Pokazalo se, između ostalog, da osobe koje žive same i o kojima niko ne brine, odnosno imaju slab kontakt sa ljudima, češće obolevaju. Takođe, pokazalo se i da osobe koje su voljene ređe obolevaju i znatno brže se oporavljaju. Naučnici to pripisuju tome što se tokom maženja luči endorfin - hormon sreće. Plus, podstiče se i cirkulacija.
Ukratko, ne samo da niko neće postati "pekmez" ako ga mazite - postaće psihički jači (zbog sigurnosti da je voljen) i otporniji na bolesti. Zato, živelo maženje!
Nemali broj žena uživa u fizičkom kontaktu. Zapravo, u tome često uživaju i muškarci, iako mnogi od njih to nikad ne bi priznali (izuzev ako se radi o seksu). Dodir i maženje nisu samo nešto u čemu svi mi, manje ili više, uživamo - dodir je nešto što nam je neophodno.
U današnjem svetu, kada se živi jako brzim tempom i kada se nema vremena za bliskost, manje je i dodirivanja. Neke majke čak neće ni maziti svoju decu, u strahu da bi time mogle previše da ih razmaze i da ih učine preslabom za suočavanje sa svim surovostima života. Na razvijenom zapadu, kome, čini se, sve više težimo, i to i u dobrim i u lošim stvarima, nije uopšte retkost da se roditelji savetuju da nimalo ne maze svoju decu, već da ih samo uče kako je novac najvažniji u životu.
Ipak, dodir je, kao što smo rekli, neophodan. Još u srednjem veku sproveden je eksperiment nad bebama - monstruozan eksperiment, odmah da vas upozorimo. Bebe su hranjene i redovno su ih presvlačili, ali im je uskraćena bilo kakva bliskost. Niko ih nije dodirivao bez preke potrebe (to jest, da ih nahrani ili presvuče). Ono što se pokušalo ovim eksperimentom jeste da se utvrdi kojim će jezikom bebe progovoriti, ako ih maternjem niko ne nauči. Stoga, niko ništa nije ni govorio deci, niko im se čak nije ni nasmejao.
Rezultat ovog potpunog nedostatka bliskosti? Deca su obolevala, bila su mentalno zakržljala i umirala su.
Bliskost i nežnost su neophodne i odraslima. Pokazalo se, između ostalog, da osobe koje žive same i o kojima niko ne brine, odnosno imaju slab kontakt sa ljudima, češće obolevaju. Takođe, pokazalo se i da osobe koje su voljene ređe obolevaju i znatno brže se oporavljaju. Naučnici to pripisuju tome što se tokom maženja luči endorfin - hormon sreće. Plus, podstiče se i cirkulacija.
Ukratko, ne samo da niko neće postati "pekmez" ako ga mazite - postaće psihički jači (zbog sigurnosti da je voljen) i otporniji na bolesti. Zato, živelo maženje!
Uobičajeno je da se voće pere, bar kad se o nekim vrstama radi, ali kad je u pitanju južno voće - pomorandže, mandarine, banane, bilo šta što ćete ionako oljuštiti pre jela - malo ko pomišlja na pranje. A ne bi bilo loše.
U čemu je ovde problem? Koru ćete svakako oljuštiti i baciti (osim ako ne sastružete malo limunove kore za nešto), zar ne? Zašto biste prali nešto što ćete ionako baciti? Šta je to što bi moglo toliko da zaprlja koru nečega što raste na drvetu da je čak i pre bacanja te kore neophodno oprati je?
Evo u čemu je problem. Južno voće nam uglavnom stiže iz malo daljih zemalja. Nekada se dešava da prođe i nekoliko meseci otkako je plod ubran pa do njegovog dospeća na vašu trpezu. Da bi plodovi ostali očuvani, proizvođači i trgovci na njima koriste razne hemikalije protiv truljenja, gljivica i različitih parazita. U principu, hemikalije se koriste u dozvoljenim granicama, ali se ipak može desiti da ih se nakupi previše i da ih prilikom ljuštenja prenesete na sam plod i tako unesete u organizam. Zato su potrebne izvesne mere opreza.
Deci, posebno maloj, ne treba davati neoljuštenu pomorandžu ili mandarinu u ruke, jer bi mogla da zagrizu neoljušten plod. Pomorandže, mandarine i limunove prvo temeljno operite pod mlazom tople vode, a možete na njima da upotrebite i četku ili oštar sunđer. Ovo naročito važi ako ćete za neko jelo (slatkiš) da koristite struganu limunovu ili pomorandžinu koru. Ili kao začin upotrebite ekstrakt.
Što se banana tiče, hemikalije se najviše zadržavaju na vrhovima, a neretko prodru i u sam plod. Zato je pranje preporučljivo i za bananu. Nakon toga je oljuštite, odstranite vrh, i tek onda je pojedite ili dajte deci da je jedu. Na taj način smanjujete verovatnoću da u vaš organizam ili u organizam vaše dece dospeju hemikalije koje postepeno dovode do oštećenja različitih organa.
Većina nas zna nekoliko prečica na tastaturi koje koristimo u svakodnevnom radu. Ipak, ponekad je dobro ponoviti gradivo ili možda naučiti neku novu stvar, jer vam neke od ovih prečica mogu znatno olakšati i ubrzati rad na računaru. Većina komandi u Windows-u može se izvršiti i preko tastature. Ponekad je mnogo lakše i brže kombinacijom tastera s tastature izvesti neke od najčešće korišćenih komandi. A ako kombinujete takav unos često korišćenih komandi s mišem, posao se odrađuje mnogo brže. Ovde vam nudimo popis prečica koje svakako treba znati:
Windows taster + D – pritiskom na ovu kombinaciju tastera minimalizuju se svi otvoreni prozori i prikazuje desktop, a još jedan pritisak vraća prethodno stanje.
Windows taster + E – otvara Windows Explorer (ne Internet Explorer) za brz pristup datotekama na disku.
Windows taster + F – pokreće alat za pretraživanje.
Alt + Tab – prebacivanje između otvorenih programa.
Windows taster + Tab - prebacivanje između otvorenih programa u flip načinu rada (funkcioniše samo pod Vistom).
Alt + F4 – zatvara trenutno aktivan prozor ili program.
Ctrl + ESC - otvara Start meni
Ctrl + C – kopira obeleženi sadržaj
Ctrl + X – iseca obeleženi sadržaj
Ctrl + V – zalepi (engl. paste) kopirani ili isečeni sadržaj.
Ovo, naravno, nisu sve prečice koje je moguće izvesti pod Windows operativnim sistemom, ali spadaju među najčešće korišćene. Ako želite, pogledajte potpun popis prečica. Ovde treba pomenuti i to da određeni programi dele zajedničke prečice, kao što je to, na primer, prečica za kopiranje, ali imaju i svoje posebne setove prečica, koje se mogu saznati iz dokumentacije tog programa.
Nova naučna istraživanja pokazala su da psovanje može da bude dobro za vaše zdravlje, to jest da psovke mogu da imaju važnu ulogu pri smanjenju bola. U studiji objavljenoj u časopisuNeuroReport psiholozi su merili koliko dugo studenti mogu da izdrže s rukama uronjenim u hladnu vodu. Tokom testiranja ispitanicima su rekli da psuju po ličnom nahođenju i izboru, odnosno da ponavljaju neutralne reči. Rezultati su pokazali da su studenti koji su psovali uspeli izdrže čak 40 odsto duže s rukama potopljenim u hladnu vodu u odnosu na one koji su ponavljali neutralne reči.
Iako se psovanje obično doživljava kao znak lošeg vaspitanja, neobrazovanja i loše sposobnosti izražavanja, ovi rezultati otkrivaju da ono ne mora biti isključivo loše. "Psovanje je toliko uobičajena reakcija na bol da mora da postoji neki značajniji razlog zbog kojeg to činimo", rekao je vođa ove studije, psiholog Ričard Stivens (Richard Stephens) s Univerziteta Kili (Keele University) u Velikoj Britaniji. Na koji način psovanje olakšava bol još nije u potpunosti razjašnjeno, međutim, naučnici veruju da je u taj proces uključena emocionalna funkcija mozga.
Ranija istraživanja pokazala su da, za razliku od uobičajenog govora, koji koristi nekoliko milimetara površinskog dela leve polovine mozga, psovke aktiviraju evoluciono starije strukture u dubljim delovima desne polovine mozga. Jedna od tih struktura je i takozvana amigdala - skup nervnih ćelija u obliku badema, čija je aktivnost često praćena ubrzanjem otkucaja srca i manjom osetljivošću na bol. Novo istraživanje pokazalo je da je studentima koji su psovali srce kucalo brže, što je znak da se aktivirala amigdala. Neki stručnjaci veruju da je ovaj proces sličan reakciji životinje na iznenadan bol, koji kod njih izaziva burne i glasne reakcije kojima se pripremaju za odbranu i zastrašuju mogućeg napadača.
Psiholog Timoti Džej (Timothy Jay), koji istražuje psovke već 35 godina, kaže da su one više od obične agresije. "One nam omogućavaju da oslobodimo, to jest izrazimo ljutnju, zadovoljstvo, iznenađenje i sreću. One su kao automobilska sirena, njima možemo da obavimo mnoge stvari, a ugrađene su u naš organizam", rekao je Džej. Ipak, stručnjaci ističu da psovke čestom upotrebom gube svoju emocionalnu snagu. Zato preporučuju da ih "štedimo" za situacije u kojima su zaista neophodne.
